PESMA

Avdulah Ramčilović

Pesma nastaje sama,

iz etra, iz zemlje, iz neba,

iz nedara, iz srca i vena,

iz duše pesnika, čoveka.

Iz velike radosti,

duboke tuge i bola,

iz nežne ljubavi,

osnove sveta ovoga.

I kad se dete rodi,

pa se nebo otvori

i sve bude milo i svetlo

i najveća se radost stvori.

I kad si zdrav i srećan

i svi tvoji isto tako,

tada je život pesma

i sve je lepo i lako.

I iznenada, u snu,

kada sretneš druga,

pa sunce zasija

i pojavi se duga.

I kad si u tuđini

i poželiš rodni kraj,

pa te čekaju svi,

tvoj dragi zavičaj.

Kad je u svetu mir i sloga

i sve slobodno raste i cveta

i trava i vazduh i voda,

za sreću, za radost života.

Foto sa interneta